Po kome se zovu ulice evropskih prestonica

Za petnaest gradova preuzeo sam sve imenovane ulice iz OpenStreetMap-a i za svaku potražio osobu po kojoj nosi ime, sa godinom rođenja i polom iz Wikidate. Ukupno je pronađeno 16.129 ulica nazvanih po 14.002 ličnosti.

Metod je isti za sve gradove, i to ima cenu. U tekstu o Beogradu imena ulica sam pogađao i iz srpskog genitiva (Jovana Skerlića → Jovan Skerlić), ali takav trik ne može pošteno da se primeni na mađarski, švedski i portugalski. Ovde se zato koriste samo izvori koji postoje za svaki grad. Beograd je, pored toga, sveden na uže gradsko područje, bez sela Grada Beograda. Beogradski brojevi zato nisu isti kao u prethodnom tekstu (1.764 ulice umesto 4.038), ali su poredivi sa ostalim gradovima.

Ličnosti su podeljene u pet klasa po godini rođenja. Granice su drugačije nego u tekstu o Beogradu, jer moraju da imaju smisla za petnaest različitih nacionalnih istorija:

Pre svegaKoliko su podaci potpuni

Pre bilo kakvog poređenja treba reći koliko se o kom gradu uopšte zna. Da li je ulica nazvana po osobi, mestu ili događaju upisuju volonteri OpenStreetMap-a i Wikidate, a taj posao je u nekim gradovima skoro završen, dok u drugim nije ni počeo. U Berlinu se poreklo imena zna za 87% imenovanih ulica, u Kopenhagenu za 75%, u Beogradu i Parizu za dve trećine. U Stokholmu je taj udeo 6%, a u Dablinu 0,3%: tamo je pronađeno ukupno 15 ulica nazvanih po ličnosti, što nije dovoljno ni za kakav zaključak.

Zbog toga ovaj tekst ne poredi koliko ulica u kom gradu nosi ime ličnosti. Podatak da je u Parizu takvih 46% imenovanih ulica, a u Madridu 7%, više govori o volonterima nego o gradovima. Porede se samo sastav i raspored: kada su ličnosti rođene, koliko je žena, kako se to menja od centra ka periferiji. I to treba čitati sa rezervom za gradove sa pokrivenošću ispod 25%, jer nije sigurno da je poznati deo ulica reprezentativan. Ti gradovi su u svim graficima sivi i označeni zvezdicom.

VremeKoji vek slavi koji grad

Beograd je najmlađi. Medijana godine rođenja ličnosti po kojima su nazvane beogradske ulice je 1885, a 39% tih ličnosti rođeno je 1900. ili kasnije, više nego u bilo kom drugom gradu. Odmah iza su Prag (1879), Varšava (1873) i Ljubljana (1862). Na drugom kraju, među gradovima sa dobrom pokrivenošću, su Kopenhagen (1818) i Pariz (1824). U oba grada čak 39% ličnosti rođeno je pre 1800. godine, a u Beogradu 16%. Berlin (1843) i Brisel (1851) su u sredini.

Obrazac je prilično jasan: srednjoevropske i jugoistočne prestonice slave ljude druge polovine 19. i prve polovine 20. veka, a zapadne i severne i stariji svet. Moguće objašnjenje je istorija samih država i imena ulica. Srbija, Češka, Poljska i Slovenija su svoje moderne države i nacionalne panteone gradile upravo u 19. i 20. veku, a ulice su tokom 20. veka menjale imena posle 1918, 1945. i 1990. Svaki takav talas daje prednost ličnostima bliskim tom vremenu. Pariz i Kopenhagen imaju duži kontinuitet i više slojeva starih imena. Podaci ovo, naravno, ne dokazuju, već samo pokazuju razliku.

Od gradova sa niskom pokrivenošću, Stokholm (1801), Budimpešta (1822) i Madrid (1827) izgledaju „stari“, a Lisabon (1855) i Zagreb (1850) su bliži sredini. Kod njih je poznati deo ulica mali, pa bi potpuni podaci mogli da pomere sliku.

PolKoliko je žena

U svih 15 gradova zajedno žene su 11,2% ličnosti po kojima su nazvane ulice. Nijedan grad ne prelazi četvrtinu. Među gradovima sa dobrom pokrivenošću najviše žena ima Kopenhagen (14,1%), a slede Berlin (11,7%) i Beograd (10,9%). Najmanje ih je u Ljubljani (6,2%) i Pragu (7,8%).

Najveći udeo imaju Stokholm (22,4%) i Beč (18,8%), ali su oba grada sa niskom pokrivenošću, pa se ne može isključiti da je poznati deo ulica pristrasan. Za Beč postoji i razlog da broj bude stvaran: grad već godinama nove ulice svesno imenuje po ženama, a u novom naselju Seestadt Aspern sve ulice nose ženska imena. Kada se u Wikidati obrađuju upravo nove ulice, one lako mogu da budu natprosečno zastupljene.

ProstorCentar i periferija

U tekstu o Beogradu centar je bio najstariji. Isto važi za skoro sve gradove, a razlike su često veće nego u Beogradu. U Parizu je medijana u krugu od 2 km od centra 1769, a na 5–10 km 1840. Kopenhagen ide od 1744 u centru do 1878, Brisel od 1807 do 1877, Berlin od 1816 do 1853, a Prag od 1832 do 1891. Beograd ide od 1841 do 1899, pa mu je i centar mlađi od većine drugih centara.

Jedini veliki izuzetak je Varšava: medijana je praktično ista u svim prstenovima, od 1861. do 1878. Jedno moguće objašnjenje je da je centar Varšave posle razaranja 1944. obnovljen i da su njegove ulice imenovane iznova, u isto vreme kada i nova naselja. Ravna linija ima i Budimpešta, ali tamo je pokrivenost podacima premala da bi se išta zaključilo.

KoEvropske ličnosti i domaći junaci

Ulice su nacionalne. Od 14.002 ličnosti, njih 13.395 (96%) ima ulicu u samo jednom od 15 gradova. Evropski zajednički panteon je mali, i nisu ga napravili političari: jedina ličnost sa ulicom u 9 gradova je Volfgang Amadeus Mocart (sve osim Zagreba, Ljubljane, Budimpešte, Stokholma, Lisabona i Dablina). Po 8 gradova imaju Nikola Kopernik, Ludvig van Betoven, Galileo Galilej i Lav Tolstoj, a po 7 Čarls Darvin, Tomas Edison, Luj Paster, Kristifor Kolumbo i Karl Line.

Na tom spisku preovlađuju naučnici, kompozitori i pisci. Političara je malo: Džordž Vašington i Džon Kenedi imaju ulice u po 6 gradova, a Vudro Vilson, Vinston Čerčil, Šarl de Gol i Mahatma Gandi u po 5. Među ličnostima sa ulicom u bar četiri grada je samo jedna žena: Marija Kiri, sa ulicama u šest gradova.

MapaSvaki grad na mapi

Isti prikaz kao u tekstu o Beogradu, sada za svaki od 15 gradova. Toplotna mapa boji šestougaone ćelije po medijani godine rođenja ili po udelu žena, a Ulice prikazuju svaku ulicu posebno. Klik na ulicu otvara kratku biografiju.

Svi gradovi u tabeli

Iz grafika sa zaključcima izostavljen je grad sa manje od 100 ulica nazvanih po ličnosti: . * Pokrivenost podacima ispod 25%: . Za te gradove brojevi pokazuju samo deo ulica i treba ih čitati sa rezervom.

PodaciKako je napravljeno

1. Granice gradova su administrativne granice iz OpenStreetMap-a: Grad Zagreb, Mestna občina Ljubljana, Budimpešta, Beč, Berlin, Prag, Varšava, Pariz (grad, bez predgrađa), Region Brisel-glavni grad (19 opština), opštine Stokholm i Kopenhagen, grad Madrid, opština Lisabon i Dablin. Za Beograd je uzeto uže gradsko područje (granica „Beograd“ u OSM-u, oko 1,2 miliona stanovnika), a ne ceo Grad Beograd. Za centar grada uzet je glavni trg: Terazije, Trg bana Jelačića, Prešernov trg, Deák tér, Stephansplatz, Unter den Linden, Staroměstské náměstí, Plac Zamkowy, Châtelet, Grand-Place, Gamla stan, Rådhuspladsen, Puerta del Sol, Praça do Comércio i O'Connell Bridge.
2. Ulice su svi putevi (highway=*) sa imenom, preuzeti 13. septembra 2026. preko Overpass API-ja. Segmenti istog imena u jednom gradu čine jednu ulicu.
3. Ličnost se traži iz tri izvora, istim redom za svaki grad:
   • OSM oznaka name:etymology:wikidata na bilo kom segmentu ulice (13.273 ulice);
   • OSM oznaka wikidata koja vodi na Wikidata stavku ulice sa svojstvom „nazvano po“ (P138) (578);
   • Wikidata stavka ulice u tom gradu sa svojstvom P138, čiji je naziv jednak nazivu ulice u OSM-u, a koordinata udaljena najviše 2 km od nje (2.278).
   Kod druga dva izvora ime osobe mora da se poklapa sa nazivom ulice, jer su pregledom otkrivene sistematske greške. Uparivanje po nazivu hvatalo je i stara imena ulica: madridska Calle de Edgar Neville bila je vezana za frankističkog generala Moscarda, po kome se ranije zvala. OSM veza ponekad vodi na četvrt umesto na ulicu. Ovim pravilom je izbačeno 217 veza.
4. Osoba mora biti čovek (Wikidata P31 = Q5) sa poznatom godinom rođenja (P569). Kad je poznat samo vek, uzeta je sredina veka. Izbačene su osobe rođene posle 1930. bez datuma smrti, jer su verovatno pogrešne veze ka živim ljudima (34). Pol je svojstvo P21 i poznat je za 99,8% ličnosti.
5. „Pokrivenost“ je udeo imenovanih ulica koje imaju bilo kakvu vezu ka poreklu imena, uključujući i mesta, događaje i pojmove. Gradovi sa pokrivenošću ispod 25% su označeni. Grad sa manje od 100 ulica nazvanih po ličnosti (Dablin) nije uključen u grafike sa zaključcima.
6. Medijana, klase, udeo žena i prstenovi računaju se po vezama ulica–ličnost: ličnost sa tri ulice broji se tri puta. Grafik raspodele po decenijama i spisak zajedničkih ličnosti broje svaku ličnost jednom.

Podaci: summary.json (gradovi i ličnosti) i grad/<grad>.json (ulice i geometrija po gradu). Podaci iz OpenStreetMap-a dostupni su pod licencom ODbL, a podaci iz Wikidate pod CC0.